Sve je započelo sa jednim Zlatkom.
Zapravo započelo je mnogo, mnogo ranije.
Od kada znam za sebe kupovala sam lijepe bilježnice, šarene dnevnike i kemijske u boji. Jedno vrijeme čak sam pisala i dnevnik. Do dana kada ga je moj bivši dragi pronašao u ladici i upotrijebio kao lagano ljetno poslijepodnevno štivo. I doznao stvari koje su bile for my eyes only. Tada sam shvatila da pisanje dnevnika može biti kompromitirajuća djelatnost.
I tako...kupovala ja bilježnice i ostale asesoare, čak sam konzultirala i gospođu koja radi karmičke horoskope a koja mi je rekla da sam ja cijev za Božansku Inspiraciju. Dopalo mi se to, pa sam pomislila: sigurno ću jednom napisati roman. Godine su prošle dok sam se ja otvarala toj Božanskoj Inspiraciji čekajući da me lupi u glavu.
Ništa se nije dešavalo.
A onda sam upoznala Zlatka. Zlatko je stvarno zlatan dečko i jasno je da se u takvog svaka cura zaljubi, pa nisam ni ja bila iznimka.
Međutim, kako to u svim kvalitetnim ljubavnim romanima sa kioska biva, Zlatko nije bio zaljubljen u mene. Da jest, kako bi ova priča uopće imala poantu.
I tako gledala ja Zlatka iz daleka, gledala ja Zlatka izbliza....Zlatko je bio drag dečko pa se šalio samnom i uvijek je bio ljubazan. Pa se s vremenom malo umorio.
Ja se nisam dala. Mislila sam: ja volim Zlatka, to mora da mu nešto znači.
I tako sam ja svog Zlatka polako provela kroz mnoge krugove literarnog pakla.
Mislim da ih je bilo oko 10.
Što bi Dante bio bolji od mene?
Zlatko je to podnio vrlo hrabro. I dalje mi se ljubazno smiješkao ali i dalje nije bio zaljubljen u mene.
Onda sam shvatila: Zlatko je maleni pas na fejsbuk farmi. On je drag i sladak i voli kad ga se hrani i kad ga se škaklja. Ali ne voli kad mu se puno priča. On to ne razumije baš najbolje.
Ali moja potreba da podijelim sve šta mi padne na pamet vrlo je jaka. Duboka kao ocean, što bi rekla moja mama. Pa sam mislila, ajde...papir podnosi sve. U ovom slučaju ekran. Zašto da to teško breme ljubavi ne raspodijelim pošteno na svekoliko internet pučanstvo.
A da Zlatka pustim na miru. On je svoje podnio hrabro.
Zaslužio je da ga hranim i škakljam i pazim da ne pobjegne sa farme.
Ako ipak pobjegne, nema veze. Imam 300 000 farmvilskih novčića. Kupit ću si drugoga. Možda čak u nekoj novoj boji :)))
Nema komentara:
Objavi komentar